Uvek se nadvije nešto ružno i nešto što sputava nad domom koji je zasnovan na pozajmici i dugu.

Teško je ne složiti se sa mužem junakinje drame. Samo, teško je i ne zapitati se - koji to dom NIJE zasnovan na pozajmici i dugu. Junak je samo prokomentarisao materijalni aspekt pozajmice, ali je autor ovom replikom otvorio prvo u nizu velikih pitanja kojima se drama bavi. Postoji li brak, ili ma kakva zajednica dvoje ljudi, koju ne čine gospodar i žrtva, dželat i dužnik, novčanik i lutka? (I ko je od njih dvoje kakav? I da li ste baš sigurni u to?)

Da li je Nora žrtva, ili stvarno mala svojeglavica u potrazi za spasiocem, ili samo želi da je potencijalni spasilac tako percipira? Da li je ova drama jednostrana kritika sistema i preteča feminističke inicijative, upućena odgovornima za moralno-pravni položaj žene u društvu - tj, društvu samom kao skupu nebrižnih pojedinaca, ili pak sasvim objektivna fotografija naličja institucije braka?

Muškarac radi sreće u kući (lutaka) žrtvuje sve - osim ugleda u društvu sličnih sebi. Taj ugled on zove čašću da bi se sačuvao od prezira vrlih. Žena prostituiše svoju ličnost radi vesele sigurnosti u kući (lutaka), i spremna je da "kartu ličnosti" čuva do prve primećene bore. Ona voli da bude veverica i ptičica. On voli da je smatra svojim najlepšim vlasništvom. Do kraja maskenbala.

Ideja maske je izuzetno dobro sprovedena, naročito kada se ispreplete s idejom lutke. Nema razprerušavanja jer nema silaska sa scene. Skidanje svake maske je prosto preoblačenje. Na maskenbalu je pojedinac - lutka, u kući koju poseduje Javno Mnjenje.

Najbolje prikazan lik: Torvald Helmer (Užasan je. Ružnije sebičan čak i od Nore. --- On je sa svojim patnjama i svojom usamljenošću predstavljao neku vrstu osenčene pozadine našoj kao sunce sjajnoj sreći. Ako ličnost koja tako definiše svoj odnos prema jedinom prijatelju predstavlja tip novog oca porodice i društva, to društvo je odavno trebalo zatrti.)

Najdraži lik: Sve ih prezirem, iako možda i nisam bolja od njih.
Uz čitanje slušati: Saltatio Mortis