"Narodni poslanik" - prva Nusiceva komedija, ide u red njegovih vrhunskih ostvarenja. Zanimljiva je istorija i sudbina ove komedije. Komad je isao od upravnika Narodnog pozorista (M. Popovic Sapcanin) do recenzenata (Milovan Glisic i Laza Lazarevic), od jedne do druge instance, da bi najzad, 19. oktobra 1896. godine, gotovo deceniju i po otkako je napisan, bio prikazan na zadovoljstvo publike - pred punim pozoristem i uz odredjene primedbe kritike. Ili - po recima samog Nusica, "dok je moj "Narodni poslanik" putovao iz kancelarije u kancelariju ili se baskario po policijskim fijokama, dotle je vreme naglo odmicalo, godine prolazile, zivot se menjao". Jedan od razloga zivotvornosti Nusicevog komicnog teatra svakako je i u tome sto pojedini poroci koje je tako inventivno naslikao nisu iscezli ni u nase dane. Ipak, najveca tekovina njegove komediografije jeste zivotvorni i neunistivi smeh, a upravo je u tome i najveca mera humanosti. Po tome je Nusic (1864-1938) savremen i svevremen, kao i svi veliki komediografi od antike do danas.