Molijer (1622-1673) je najznacajniji komediograf svetske knjizevnosti, autor cije je komediografsko delo istovremeno eruditska sinteza najznacajnijih dostignuca komickog zanra, umetnicki vrhunac tog knjizevnog roda i izvoriste znacajnih pozorisnih inovacija. Njegovo delo je, kao i Sekspirovo, doseglo sam vrhunac u knjizevnom rodu kojem pripada, ona kopca koja vezuje anticko, srednjovekovno i renesansno pozoriste sa po-zoristem kasnijih epoha. Iako se zbog svog visokog umetnickog dometa Molijerovo pozoriste definise univerzalno, ono je ipak duboko ukorenjeno u svoje francusko tle i u svoje vreme, "zlatni" period vladavine Luja XIV. Tvrdica je komedija karaktera buduci da je radnja usredsredjena na jedan lik, nosioca poroka ili mane - tvrdicluka, ali moze biti shvacena i kao komedija naravi, sto za svoj osnov uzima faktografiju drustvenog uspona gradjanske klase, a farsicni postupci neprestano, kao reflektorima osvetljavaju tamnu pozadinu teme korupcije naravi pod uticajem novca.