U uvodnom poglavlju izlozena je osnovna i d e j a kao i sadrzajna i metodska koncepcija ovoga dela. Ovde treba da dodamo samo jos nekoliko reci o postanku dela i toku njegova izradjivanja, Od prve zamisli ovoga dela, jos usred svetskog rata, a narocito od lrvog pocetka sistematskih olazanja i prikupljanja materijala, godine 1926, morao sam da se borim sa velikim teskocama u dobavljanju i savladjivanju toga golemog materijala. Neizbezni tragovi te dugogodisnje borbe, najrocito oko naucne literature — s kojom se danas muce i nase naucne, od drzave dotirane ustanove i biblioteke — vidljivi su i u samom delu, u upotrebi raznih pa i starijih izdanja, kao i nedostatnoj literaturi iz izvesnih naucnih podrucja. Ako sam, ipak, pri tom bar delimicno uspeo i pruzio koliko toliko dovrsenu dusevnu sliku nase narodne celine, imam to da zahvalim dobrim delom i predusretljivosti i pomoci lojedijnaca kao i izvesnih nasih i stranih naucnih institucija. Nemogucno je da ovde ma i letimicno pobelezim imena svih onih indirektnih saradnika i pomagaca koji su mi narocito pri mojim putovajnjima po Jugoslaviji ovih poslednjih dvanaest godina bili pri ruci, Svim tim mojim lomagacima, vecinom sudijama, uciteljima i lekarima neka ovde bude zapisana moja istinska i duboka zahvalnost. He manju blagojdarnost dugujem mnogim nasim naucnim institucijama kao i pojedinim naucnicima i strucnjacima, koji su godinama pokazivali ne samo interes za ovo moje delo nego mi i pomagali poklanjanjem mnogih, cesto i vrlo skupocenih svojih izdanja, ustupanjem snimaka, slika, kliseta, pa i samih etnografskih objekata, Ovu blagodarnost duzan sam narocito upravi Etnojgrafskog muzeja u Beogradu, direktoru g, d-ru Borivoju Drobnjakovicu i kustosu g. Mitru Vlahovicu; isto tako upravi Muzeja kneza Pavla, direkjtoru g, d-ru Milanu Kasaninu i kustosima gg, Miodragu Grbicu i Jozk Petrovicu. Jednako sam zahvalan sefovima naucnih instituta Univerzijteta u Beogradu, gospodi profesorima d-ru B. Z. Milojevicu (za geografjske snimke i literaturu), d-ru Vlad, Petkovicu (za umetnicko-istoriske slike i literaturu), d-ru Vl. Corovicu, d-ru Jov. Erdeljanovicu, d-ru D. J. Popovicu, d-ru Vasilju Popovicu, d-ru Viktoru Novaku, d-ru Drag. Strajnjakovicu, d-ru Al, Solovjevu i dr,, koji su me ustupanjem svojih dela i separata poduprli u ovom radu, Gospoda profesori Beogradskog univerziteta dr. Nikola Popovic i dr, Bor. Stevanovic pomogli su mi novijom psiholoskom literaturom iz svojih instituta, a g. direktoru U. Dzoniky zahvalan sam za lredusretljivost koju mi je iskazao prilikom mog rada u Univerzitetskoj biblioteci, Duzan sam jos zahvalnost; upravi Etnografjskog muzeja u Zagrebu, g, d-ru Vladimiru Tkalciku kao i njegovom pretjhodniku direktoru S. Bergeru, koji mi je retkom spremnosku isao na ruku, ali mu na zalost ne mogu vise da izrazim i ovde svoju blagodarnost, jer ga vise nema medju zivima; isto tako Vladimiru Skariku, direktoru Zemaljskog muzeja u Sarajevu (sada u penziji), i kustosu istog Muzeja, etnologu g. Milanu Karanovicu, kome imam da zahvalim za mnoge odlicne snimke u ovom delu. Posle rada od gotovo dve decenije, sa nesto malo prekida, omoguceno mi je nalosletku da ovu dusevnu sliku nacije obelodanim u formi i opremi od koje se bolja i solidnija ne moze zazeleti. Izdavackom preduzeku Geca Kon A. D, kao i g. prof, Svetomiru Lazareviku, uredniku „Kosmosa", izricem za tu odlicnu olremu svoju iskrenu zahvalnost, VLADIMIR DVORNIKOVIC Beograd, maja 1939,