Nosene toplom ironijom, groteskom, pritajenom tugom i enigmaticnim osmehom lcoji ne strepi od zabrana, razigrana je lepota i nepredvidiva imaginacija Acinovog pripovedanja. Zivot u njemu kao da je izmisljen da nas podseca na drugacije izvore i energije u nama, i da nas hrani i poji u zivotu koji zivimo. Ua, padobranac! Kao da nas je prosao smak sveta. Prosao nas, opomenuo, mozda nam oprostio na krace vreme. Uzmem novine da pogledam... Ne, tamo ni rec o Trampazlinu... „Ja sam onaj koga odavno trazis, i za tebe sam Mesija.“ Ruza je vidjena samo jednom. Potom je nestala. „Odavde uglavnom putuju samo oni koji odlaze zauvek.“ Sampionka nikad ne odustaje. Pusi sve dok ima sta da se pusi.