Brojni Prelevicevi junaci napustaju „tamnogorski" kamen jar, trazeci „Obecanu zemlju" i van naseg kontinenta, all se i gubitnici i dobitnici pocesto vracaju da kosti pohrane u zavicajni kraj. Tesko je van domaceg (surovog) ognjista pronaci carobni kamen, dragi kamen preokreta i promene tragicnog („borilackog") zavicajnog nasledja. Sudbinske, samrtnicke zigove isceznuca nece ukloniti ni carobni samurov kamen. Traju samo neunistiva secanja na iluzivna, samosvojna zalctanja smrtnika. Umesto smrtnih traju price o njihovim borbama i njihovom isceznucu. Tom se narativnom lepotom hrane potomci smrtnika. Tom se „granom zaborava" brane od zlih slutnji sopstvenog nestajanja. Prelevic pripoveda efektnom, kratkom recenicom, nenametljivo otkrivajuci bitnosti naseg coveka. kad pripoveda, prepoznaje se pesnicka sugestivnost njegove misli. Branko Popovic