Godine 1945, dva egipatska seljaka mirno su krenula na kratko putovanje koje ce zauvek promeniti gnosticke studije. Oni su u podnozju litice Dzabel al-Tarif - nedaleko od mesta Nag Hamadi, u srednjem Egiptu - nacinili zapanjujuce otkrice. Kopajuci zbog djubriva, otkrili su neotvoreni zapecaceni glineni cup, prepun papirusnih rukopisa. Ovi papirusni kodeksi iz cetvrtog veka, poznati kao Kodeksi iz Nag Hamadija, ukljucivali su obilje anticke religijske literature, sa ukupno cetrdeset sest razlicituh radova, od kojih su gotovo svi prethodno bili nepoznati. Rukopisi su, verovatno, bili u posedu obliznjeg manastira Svetog Pahomija, sve dok ih neko nije sakrio iz razloga o kojima mozemo samo da nagadjamo. U delu "Sta je gnosticizam?, koje je Karen King pisala preko dvadeset godina, autorka istrazuje poreklo pogresnog koriscenja retorickih kovanica, pocev od antickih polemicara Irineja, Origena, Tertulijana, Justina Mucenika, Klimenta od Aleksandrije, Epifanija, do teologa iz 19. i 20. veka Adolfa fon Harnaka, Rudolfa Bultmana, Riharda Rajcenstajna, Vilhelma Busea i drugih, koji su preuzeli i dalje razvili zamisli i postulate crkvenih otaca. U prvom redu, Karen King istrazuje sam izraz gnosticizam, a zatim i sve druge retoricke pojmove iz gnose. Karen King ukazuje u ovom delu da u anticko vreme nije postojala religija po imenu gnosticizam, nego da je retoricka kovanica savremenih istrazivaca ranog hriscanstva kojoj oni, jednim zamahom obuhvataju neverovatan broj razlicitih hriscanskih grupa sirom Sredozemlja. Ovim delom, shvatanje gnosticizma u svetu bice trajno promenjeno.