,,Ovo je za mene najlepši i najtužniji predeo na svetu. To je isti onaj predeo kao i na prethodnoj stranici, ali sam ga još jedanput nacrtao da vam ga dobro pokažem. Tu se, eto, mali princ pojavio na Zemlji, a zatim iščezao.

          Gledajte pažljivo taj predeo kako biste bili sigurni da ćete ga prepoznati ako jednog dana budete putovali po Africi, u pustinji. I, ako vam se dogodi da prolazite tuda, zaklinjem vas, ne žurite, zastanite malo ispod same zvezde! Ako vam tada priđe neki dečak, ako se smeje, ako ima zlatnu kosicu, ako ne odgovara kad ga pitate, odmah ćete se dosetiti ko je on. Budite ljubazni tada! Ne ostavljajte me ovako tužnog: odmah mi napišite da se vratio...''

          Knjiga ,,Mali princ'' objavljena je 1943. godine i do danas su nastale brojne teorije o tome ko je bio radoznali dečak zlatne kose i šta je predstavljao Egziperiju. Dok neki smatraju da mu je kao inspiracija poslužila stvarna osoba, neki su ga videli kao figuru Hrista. Moje mišljenje je da je pisao o dečaku u sebi koji se posle toliko godina pojavio jer je pripovedač bio skoro siguran da će umreti u pustinji. Za ponovno čitanje ove knjižice bilo mi je potrebno sat vremena. To je sat vremena prisećanja na ono što smo bili i želeli da budemo, jedan sat koji je usporio vrtoglavi pad u svet odraslih i koji treba priuštiti sebi svaki put kad se osetimo izgubljeno. Veliko hvala čoveku koji nam je u dušu utisnuo slova koja su nam promenila pogled na svet zauvek. Merci beaucoup Monsieur!