Nije bitno da li se nesto dogodilo vec kako se dogodilo. Knjizevnost je odavno preuzela ulogu stvarnosti u podjednakoj meri koliko je laz o "najboljem od svih svetova" prodrla u zivot. Dva romana između korica ove knjige govore upravo o tome; o (ne)mogucnostima da poverujemo u vlastite zivote iz prespektive iskustva, istorije ili ideologije ali zato sticemo veru u postojanje kroz urnebesnu prozu Svetislava Basare. Jedan stvaran odraz nestvarne egzistencije i jedan fiktivni vodic iz stvarne zemlje verniji su i bolji tumaci smisla od stvarnosti same. U tome je tajna Basarine romansijerske igre i ovih kratkih romana, koji sobom svedoce o svim onim idejama koje je Basara razvio kao poeticke osobenosti svog jedinstvenog knjizevnog glasa i u nekim kasnijim delima. Nase predstave o nama samima vise ne zavise od nas, ove knjige ih vracaju bogatstvu maste - istini postojanja u smusenom svetu privida i pricina.