Zemlja je ravna ploča, ograničena sobom, ili ničim, kako god. Poveruj, za trenutak, da je tako.

(Jedan Rus peva da cveće cveta zato što ne veruje u smrt. Kreni tim tragom i shvatićeš.)

Sećaš se (naravno da se nadam da se ne sećaš, inače ne bih pisala) kad smo posle ne-znam-kog-po-redu izgovora za susret obilazili drugi „još jedan“ krug oko bloka? Ulice su se praznile brže od razgovora, mesečina poput lampe islednika sekla poglede; mi smo se igrali nepriznavanja.

Još tad sam znala odgovor na ne-pitanje: Zemlja je ploča, zagrađena interpunkcijom, i kraj zagrada znači pad.

(Jedna Britanka peva kako pad prija sve do dodira sa tlom. Ja tim tragom ne smem.)

____________

Četvrta u ciklusu posvećenom osećaju četvrtka.

1. (ne-priča)

2. Eto tako.

3. Dva ugla istog ili Lažno sećanje

Ne znam odakle ni šta će mi ni zašto pamtim. Glupo je, on je zaboravio, sigurno.

Centar grada je bio pust i smrkavalo se. Sedeli smo sami pod pokvarenom svetiljkom. On se smejao, ja sam htela da znam kako se ljubi. Nosila sam šarenu haljinu, torbu punu knjiga i ćutanje. Želela sam da smem da progovorim. Gledao je negde mimo mene dok sam brojala ploče u trotoaru. Čekali smo da trenutak prođe.

Svežanj vekova ili minuta kasnije, napisala sam ne-priču.

Ne znam zašto me laže. Navlači me. K'o da bih mogao da poverujem! Pa nemam trinaest i po godina!

Ono kad smo sedeli u centru nervirala me njena kosa pogrešne boje i ona lampa što nikako da odluči da l' će da se uključi il' neće i smejao sam se nervozno k'o što se uvek smejem kad me gleda onako - zašto me gleda kao da pita "Je l' smeš?" kad zna da ne smem! I ja, budala, obuk'o baš one pantalone iz kojih mi se preliva salo, a rešio sam da krenem na trčanje, da se zategnem... Fala kurcu da je spustila pogled! Ne bih izdržao. Poljubio bih je tu, tako, takvu i sve bi se završilo - i trenutak i sve prilike koje bih imao, možda, jednom.

Slučajno sam, pre neki dan, video šta je napisala. Ne o meni, naravno. Ne nadam se. Nemam trinaest i po godina.

__________

Treća u ciklusu posvećenom osećaju četvrtka.

1. (ne-priča)

2. Eto tako.

4. Zemlja je ravna ploča

Rasparčam tvoj uticaj na mene,
ušijem ga u okvir priče
i razmak između strofa.

Ništa si mi.
(Udah pre 
"Znam, i ja tebe", 
zadržan osmeh, 
ne-priča.)
Poričem te.

Slika si -
"Prazno na praznom".
Cenu diktira mašta.

____________

Druga u ciklusu posvećenom osećaju četvrtka.

1. (ne-priča)

3. Dva ugla istog ili Lažno sećanje

4. Zemlja je ravna ploča

Ne želim da napišem priču.

Kad bih želela, nazvala bih je

O zagradama, razlozima i trenucima

Naravno da ne želim!

Kad bih želela, napisala bih samo:

ne treba govoriti.

(A između naslova i kraja ostavila bih onoliko praznih redova koliko puta sam odlučila da ne pišem.)

__________

Prva u ciklusu posvećenom osećaju četvrtka.

2. Eto tako.

3. Dva ugla istog ili Lažno sećanje

4. Zemlja je ravna ploča