Sa zadovoljstvom ću je čitati svojoj deci, i kasnije sa njima, i još kasnije ih podsećati da je ponovo pročitaju.

Može se čitati kao svedočanstvo o jednom vremenu i jednoj međi, a može se čitati i kao pjer-menar-ovsko poigravanje sa istorijskom čitankom.

Ja sam je čitala na drugi način, i nauživala se povezujući naivnost školske lektire, naivnost ideala hranjenih njom i posledice.

Izuzetan izbor! Oduševljena sam skoro svakom pričom. Čitala sam je brže i sporije, vraćala se na neke delove i preletala preko njih pri narednom pročitavanju, divila se jeziku i utapala u karakterima. Preporučila bih je četrnaestogodišnjoj sebi.

1. Milorad Pavić - Dopis časopisu koji objavljuje snove

Odlična!

2. Aleksandar Tišma - Hiljadu i druga noć

Nelagodna.

3. Milorad Pavić - Zapis na konjskom ćebetu

Priča u priči u priči u priči. Ponavljanje mita. Levo kao (sopstvena) budućnost, kao smrt i žena, desno kao (tuđa) prošlost, regresija ka božanskom. Formulom kao što je poznato pretpostavlja da čitalac zna, ili veruje da zna o postanju i propasti.

4. Bora Ćosić - Zanat svečarski u novim uslovima

Svečarska umetnost, velika veština traćenja vremena u istorijske svrhe, definiše se kroz posledice u priči koja je stvarnost.

5. Danilo Kiš - Verenici

Rasteže granice autobiografskog do stapanja sa trećim licem.

6. Danilo Kiš - Ulica divljih kestenova

Jako lepo (i jako tužno - to ne ide odvojeno) tkanje od simbolike biljaka.

7. Đura Papharhaji - Utorak uveče

Vrlo zanimljivo. Personifikacije "izlaze iz knjige", postaju deo realnog (poimanja) sveta.

8. Mirko Kovač - Otac i njegove reči ILI Nebeski zaručnici

Kad pisac kaže da je priča istinita naslućujem prevaru, jer istinite priče nema, ona to tek treba da postane!

Slažem se i ne slažem. Ima raznih istina, pa i u priči.

9. Filip David - Priča o turskom časovničaru

Klatno i Brojčanik su progonitelji, dželati. Njihova srca su mera za vreme.

Nije priča za decu. Nikako nije priča za decu.

10. Oto Tolnai - Iksion, mala veverica

Vrtoglava kao staklena vrata i nastup debeljka zaglavljenog u njima. Ne sviđa mi se.

11. Jovica Aćin - Lažni bibliotekar

Jeste (primerenija nego druge iz ove zborke) za decu.

12. Milica Mićić Dimovska - Poslastičareva smrt

Nije izmišljotina ono čega se živo sećaš.

Mučna, pretopla i teška kao topljeni karamel-preliv za kolače.

13. David Albahari - Kraj detinjstva

Interesantno.

Možda duboko, možda eksperiment sa rečima bez istinskog značenja i smisla i veze.

14. Svetislav Basara - Opšta mesta

Pristojna. Neprimerena.

15. Radoslav Petković - Kratka istorija besmrtnika

Zabavno!

16. Mihajlo Pantić - Događaj u botaničkoj bašti

Fino. Kao "Ubistvo Rodžera Akrojda", sažetije. I bolnije, možda baš zbog toga.

17. Vladimir Pištalo - Milorad Pavić: Izabranik

Priča u priči, kao ime pisca unutar (pravog) imena pisca. Odlično.

Lako bih poverovala da je autor Pavić. Ima njegovu zagušljivost i neizbežnost.

Lepa.

Preporučila bih je četrnaestogodišnjoj sebi. Ali nikad nekom drugom četrnaestogodišnjaku.

Možda starim, pa me trese majčinski instinkt. Možda postajem svesnija uticaja koji su na mene imale knjige kojima sam kao dete zatrpavala uzglavlje.

Ovo je lektira za osmi razred. Ja sam u tim godinama već bila kod Hemingveja, pošto sam kao jednocifrenogodišnja prešla "velike Ruse". Ali, to sam ja. Ne bolja, samo drugačija od vršnjaka. Drugačija na način koji svom detetu ne želim. Zato ovu zbirku ne smatram primerenom uzrastu kom je nametnuta.